napisao: Stevo Stiv Grabovac

Kad razmislim malo o svemu; da, pasivan sam kao mrtav konj. I ne znam šta mi je. Nijedan korak da napravim, nigdje da se pokrenem, začaurio sam se ovdje kao da to tako mora biti. A ne mora. Znam da u meni i dalje vidiš samo nekog uplašenog klinca koji nikad neće skupiti hrabrost i reći ti istinu u oči. Niti će ti ikad priznati koliko te volio. Jer ti to znaš. Kad malo bolje razmislim; nije pošteno što ti to znaš, jer onda mu dođe kao da igramo poker s otvorenim kartama. Sve se vidi samo mi i dalje zadržavamo naše pokeraške face. A čemu? Uvijek si imala bar tri koraka prednosti. Ja nikad ne bih mogao da te stignem. I prestao sam da se trudim. Zaista. Znaš da više ni ne zadrhtim kad te ugledam, ne osjetim tremu kad mi se javiš, ne osjećam nikakvu nelagodu kad pričam s tobom. Pomirio sam se sa tim da ćeš ti uvijek ostati samo jedna od mojih neostvarenih želja. I po tome nisi posebna, jer mnogo je mojih neostvarenih želja. Pa ipak, posebna si po mnogo čemu drugom. Ti si jedna od onih za koje bih uvijek dao bubreg, ruku, glavu... šta treba. Svejedno, u meni ćeš vidjeti samo ono što želiš i ja to nikad neću promijeniti.

Napisao: Berislav Blagojević

ZURENJE U SUNCE


Sofronije: Ima nade, Danil Ivanoviču, ima nade! (radosno trlja ruke)
Harms: Zar? (trže se iz dubokih misli)
Sofronije: Upravo sam čitao o nekom jogiju (mislim da se zove Hira Ratan Manek) ili šta je već, koji tvrdi kako već godinama živi samo od vode i Sunca! Kaže kako mu hrana uopšte nije potrebna.
Harms: Imate li dokaze?
Sofronije: Ne, ali...
Harms: Jeste li ga upoznali?
Sofronije: Ne.
Harms: Jeste li pokušali?